Odlučimo se nas troje ( Ajvon, HAL i MAX ) da idemo na more u CG. Šta ćemo, kako ćemo, dogovorimo se da idemo mojom crvenom \"Ladom specijalkom\", koje je 17 godina star auto i pritom je u \"odlično stanje\".

Krećemo lagano da klizimo autoputem uz muziku koju sam lično ugradio…Ej zamislite Ladu iz koje gruva Gwen Stefani, Shakira, Seka Aleksić….Odlučili smo se da putujemo 3 dana.1.DANBeograd-Vrnjačka Banja. Dok jurimo autoputem (80-90 km/h) i svima izgledamo da stojimo, pa čak i kamionima, HAL kuka na sav glas kako je gladan i nervozno pali cigaretu za cigaretom. Da se ne bi pogušili od dima, zaustavljam vozilo i objavljujem da je pauza za ručak (iako nismo odmakli 30km dalje od naplatne rampe u Bubanj potoku).

Bilo je jako sunce pa sam stao u neki hlad koji je bio pored \"manje\" količine đubreta koje nam je govorilo: \"samo vi lepo jedite i uživajte\". Preživesmo i to, pa se zaputismo dalje. Kod Pojata skrenusmo prema Kruševcu i oprostismo se od našeg dragog Autoputa sa 380 dinara manjka u novčaniku. Moram reći da je put sjajan i da smo lepo stigli u Vrnjačku Banju. Pao je mrak i HAL i Ajvon izađoše da kupe cigarete i baterije za fotoaparat kako bi sutradan slikali put kroz Rašku i preko Peštera. Ja sam ostao u kolima i opuštao se uz Bojana Marovića i Bajagu. Samo sam video kako njih dvoje idu iz prodavnice u prodavnicu pokušavajući da nađu cigarete i baterije. Napokon, vratiše se i nastavismo put do HAL-ovih babe i dede gde nas je cekao već davno spremljeni ručak. Ručak prekrstismo u večeru, pomolismo se i pojedosmo. Ne sećam se šta je bilo na trpezi, znam samo da sam bio gladan i da me je to najmanje zanimalo. Sećam se jedino deserta posle koga sam pretovario stomak.Dođe vreme spavanja i Ajvon, HAL i ja odosmo u sobu koja beše spremljena za nas. Pošto sam ja visok skoro 2m a krevet sa sve onim prečagama dugačak nekih 1,72m, Ajvon i ja zamenismo mesta i ja legoh pored njenog dečka, tj mog velikog prijatelja HAL-a. Ah, konačno osetih ono pravo, noge su mi visile, ali ni u šta nisu udarale. Kako sam orjentisan seksualno kao i svaki normalan muškarac, HAL-ovo prisustvo je bilo suvišno, ali umor je bio jači, i nekako sam progutao to što je on tu. I onda nezaboravna rečenica mog velikog prijatelja. \"OVO ĆE UĆI U ANALE\". Nisam GAY majke mi ! ! !Vrnjačka Banja-Kolašin(Crkvine)2.DANKRALJEVOBudim se ujutru, pola 6, pored mene moj prijatelj HAL. Popismo kaficu, popakovasmo se i krenusmo u najdužu turu. Kao za inat, spustila se neka magluština da nisam video ništa. Prebrodismo i tu teškoću i krenusmo da krstarimo prema Kraljevu, a dalje prema Raškoj. Kako baterije koje smo kupili nisu valjale ni za ku***, svratismo u Kraljevo da kupimo druge. Pošto je neuspešan I pokušaj kupovine baterija izveo HAL, ovoga puta u nabavku istih se zaputila Ajvon. \"Ove su ti dobre\" reče prodavac koji je imao između 84 i 91 godine. \"VARTA\" je ime koje uliva poverenje. Zamenismo buđave \"Sony\" baterije i krenusmo dalje. Moram da priznam da je Kraljevo fin gradić (pozdrav svim Kraljevčankama, kojih baš i nije bilo u 7 ujutru).SELO \"KOD MRČE\"Posle nekih 50-tak kilometara, pogađajte…Pa naravno, HAL je ogladneo i stadosmo negde na putu između Kraljeva i Raške. To je bilo neko proširenje na kojem se nalazila neka prodavničica.

Lepo upakovani sendviči (sećam se da je u njima bilo dosta sveže paprike koju obožavam) i naravno kiselo mleko. Samo što smo zagrizli prvi zalogaj ispred nas se ukazao prizor kao iz hičkokovog filma. \"Mrča\" je izlazio iz prodavnici držeći u kesi dve vekne hleba. Gledao je u nas i fiksirao nas pogledom kao kad tip gleda dobru ribu i ne skida pogled sa nje. Sve bi bilo u redu, ali njegova faca je bila deformisana, ličio je na Majkl Majersa iz \"Noć veštica\". HAL naravno nije prestajao sa klopom, samo je prokomentarisao dok mu je ispadalo jedno parčence žive paprike \"Šta ovaj bulji u nas\". Tome ne bih pridavao značaj da se nije desio jedan mali \"akcident\". Naime, dok se udaljavao od nas, naravno ne skidajući pogled sa nas pomerajući glavi sve do ugla od 180 stepeni, \"Mrča\" se dao u beg kao antilopa kada bezi od leoparda. Trčao je kao sumanut po ivici kolovoza sve dok nam se nije izgubio sa vidika. Samo sam zalupio vrata od auta, okrenuo ključ na kontakt, ubacio u rikverc i čekao. A šta sam ja zapravo čekao? Pa čopor seljana sa vilama koje predvodi lično \"Mrča\". HAL je rekao da će da pozove braću. Iako je to sve izgledalo smešno, ja sam bio u frci. Požurismo sa klopom uz moje insistiranje. \"Cigaru ćeš da pušiš usput\" bile su moje reči HAL-u. Upalih auto i krenusmo da krstarimo dalje. UF! PREŽIVESMO!NOVI PAZARPre puta na more hteo sam da kupim ono sranje od tanke torbice što se nosi oko vrata i u kojoj možeš da staviš pare i dokumenta. Sasvim funkcionalna i dobro osmišljena stvarčica. Ali, avaj, nije je bilo na buvljaku u Pančevu, tako da sam rešio da je kupim negde usput. Približavasmo se lagano Novom Pazaru i ja sam mislio da je to idealna prilika da kupim tu divnu stvarčicu. Ograničenje u Novom Pazaru je 40km/h koliko sam ja najviše vozio a ostali vozači mi terali sve živo i neživo u…potok. Prolazimo mi tako kroz Novi Pazar koji je prebogat, ali sa užasnim putevima u samom gradu. Muslimani su tu 99% stanovništva pa su ogromni minareti(valjda se tako zovu one kupole na džamijama) na sve strane. Ajvon je spavala i baš htedoh da predložim HAL-u da stanemo na pijacu koja je sigurno jeftina i pazarimo neke stvarčice (čak je bio plan da meso za roštilj kupimo tu), ali HAL se samo okrenuo prema meni, povukao dim cigarete i rekao \"Vozi dalje, jesi normalan, gde ovde da stajemo\". Ja sam poslušao, jer, iskreno, ni ja se nisam osećao prijatno među tolikim čalmama, zarovima i namrštenim pogledima. Reklo bi se, naša zemlja, al ja bih to pustio da ide svojim putem. Imaju svoj univerzitet, crkvu, privredu….Sve što jedna samostalna država treba da ima. Uputismo se dalje i krenusmo dalje da krstarimo po muslimansko delu naše zemlje. Da ne bude zabune, nemam ništa protiv muslimana.GranicaVerovatno svi znate da između ove dve naše bedne Republike, u ovoj našoj još bednijoj \"državi\", postoji nešto što se zove GRANICA. Punkt srpskih policajaca nas je samo ispratio pogledom, dok su nas Crnogorci \"maltretirali\".Pandur (smoreno): Dobar danJa(veselo): Dobar dan(smanjujem muziku)Pandur(kiselo): Jeste li umorni?Ja(odlučno): NE!Pandur(predusretljivo): Imate li šta za carinu?Ja(kao iz topa): NE!Pandur(smoreno): Srećan Put!JA(za sebe): Hvala, takođe!Krenusmo dalje.BeranePribližavasmo se Beranama, dok je HAL kenjao kako smo špijuni koji su došli da posmatraju plantaže marihuane. Berane, lep grad na reci Lim, naravno propao privredno kao i svaki grad u Crnoj Gori,bez zgrada, sa puno satelitskih antena.Odjednom, stajemo. U Beranama je bila svadba što je mene oduševilo. Navalio sam na sirenu kao mutav na telefon. Prođe ta kolona od 10-tak automobila i mi krenusmo dalje.Samo što nismo stigli ali…Selo \"Mokra glava(gora,reka ili tako nešto)\"

Konačno se uključujemo na glavnu magisralu negde kod Bijelog Polja i svoj put nastavljamo ka svom odredištu. Prođosmo nekih 10-tak km, u autu trans, piče narodnjaci, svi nas obilaze (jurimo 30:), kad odjednom HAL reče \"Mare, pukla guma\". U trenutku sam pomislio da se zajebava, ali ubrzo ustanovih da mi \"zadnja desna\" baš i ne štima kako treba. Stadoh sa strane (sreća pa je bilo mesta). Rezervnu sam naravno imao, dizalicu takođe, ali sam imao i truo pod na autu pa je pretio da propadne. Ali tu postoji originalni srpski recept koji glasi \"Postavi dasku između auta i dizalice\". Namestih ja sve to kako treba i rekoh HAL-u da diže. Krenuo momak da vrti, vrti,vrti, kad odjednom PUF! Dizalica se iskrivi, auto pade, ma opšti haos. Samo sam se uhvatio za glavu. Gotovo, dizlica je propala u pod, možemo da se prekrstimo i uzmemo zdravo za gotovo da ćemo prespavati u kolima. Bio sam u beloj majici i drap bermudama. To je bila udolina, pa je sunce pržilo. Zavukao sam se ispod kola i sa osmehom konstatovao da se samo daska iskrenula i da se dizalica samo zaglavila između daske i automobila i da ništan ije polomljeno. Izvadih nekako dizalicu i počesmo ispočetka, ovoga puta uspešno. Jedva stavih točak i kada sam spustio auto konstatovah da mi je rezervna guma \"malo\" izduvana. Sva sreća pa je prekoputa bila neka dobroćudna ženica koja mi je objasnila da se najbliži vulkanizer nalazi kilometar nazad. Ajvon i HAL krenuše pešaka da bi auto bio što manje opterećen, a ja polako na \"sva četiri\" 10 na sat. Napokon, ugledah vulkanizersku radnju i lice mi se ozari. Neki čudan tip me je primio, i rekao da će sve to da \"napravi\". Pričao mi je još nešti, ali krajnje nerazumljivim jezikom, tako da sam mu odgovarao sa klimanjem glave. \"Napravi\" on onu gumu, dopumpa mi rezervnu, zameni ono sve što sam ja menjao sat vremena, za 10 minuta. Stigoše Ajvon i HAL. Opravka je bila 3e, dadosmo mu 5 i uz osmeh nastavismo put. Ponovo u kolima ludilo, piče narodnjaci, odmakli smo nekih 7-8km od njega, kad PUF, puče opet i to HAL primeti opet prvi. Ovoga puta je bilo takvo mesto da je pored puta bila stena, ap re te stene, kao neki mali kanalić u koji sam ja stao. Naravno, opet \"zadnja desna\". Šta sad da radimo, uzbrdica, mi na nekom malom pravcu između krivina, svi tu jure oko stotke sigurno. Izvadismo trougao, HAL ga stavi nekih 30-tak metara iza auta, ja ostavio svetla uključena, ostavio migavce, sve, samo da nas neko ne drmne.Posle dugog razmisljanja od nekih 20-tak sekundi, odlučih da se pešaka vratim do tog istog vulkanizera i onako mu se ljudski \"načestitam mile nove godine\". U tom trenutku sam mislio da smo prešli nekih 4-5 km, ne više, tako da mi se to sve učinilo jako blizu. Ostavljam svoje prijatelje pored auta i krećem ka vulkanizeru \"pitomog\" pogleda. Joj, ljudi, na sred onog puta, nemas gde da se skloniš, pored tebe jure automobili. Naiđem na jedna mostić gde ima samo 2 trake i bankina. Čekam da nema automobila i trčim! Baš kod nekog takvog mostića dužine oko 30m nalazio se pandurski automobil. Pretrčah taj mostić i uputih se ka svome spasu. Kakva ironija, panduri, koje inače ne volim, su ovoga puta bili moj spas. U automobilu marke \"Golf trojka\" sedela su 4 pandura. Ne znam kako su od silne njihove debljine i zadriglosti mogli stati u taj auto, ali stali su i naravno svi su sedeli. Zadihan pritčah i dok sam dolazio do daha, svaki od gos’n pandura me je pitao isto pitanje \"ŠTA JE BILO?\". Objasnio sam im celu situaciju i rekao da mi je potreban prevoz do tog vulkanizera kako bih sa njim video šta ću dalje. Naravno, trojica starijih kolega pogledaše u najmlađeg i on izađe iz kola sa sve onom palicom \"STOP MILICIJA\". Zaustavi nekog Bjelopoljca i ja uđoh u auto. Usput sam se izvinjavao za neprijatnost, ali je on bio cool, čak mi ni evra nije uzeo. Vulkanizer se prilično iznenadio kada me je video. \"UF, opet je pukla ista ona, zadnja desna\" prozborih. Vulkanizer, ma koliko bio čudan, uze neki točak, neku dizalicu, potrpa sve to usvog Golfa i krenusmo prema mojoj \"Lajki\". Ceo moj život mi je protekao u te 3 sekunde koliko mu je trebalo da pređe tih 7-8 kilometara. Sećam se da je prokomentarisao dok mu je cajger pokazivao 120km/h: \"Ovde pazi kako vozis, klizavo je kada padne kiša\". Mislim da poznaje svaki kamenčić na putu. Kada je video mesto gde sam se \"parkirao\" reče usplahireno \"Pa ti nisi normalan đe si sta’. Ubiće nas neko ođe\". Stavi on nekako rezervnu gumu i dogovorismo se da ću uzeti neku gumu bez unutrašnje. Povezao je Ajvon-u i HAL-a i rekao mi: \"Ajd, ti dok dođeš, ja ću ti napravit’ ovo\", a zatim isekao kolonu iz suprotnog smera i krenuo nazad u svoju radnju. Stigoh i ja posle nekih 10-tak minuta i stvarno, sve je bilo spremno, samo da se montira, što je to on i uradio. Naplatio nam je gumu 20e i ništa preko toga. Pozdravismo se, požele nam srećan put i reče nam da obavezno svrnemo na kafu kada se budemo vraćali (samo nije rekao koje godine).Ej Ljudi, krenusmo konačno, i posle dva-tri pokušaja atentata od strane automobila iz suprotnog smera, stigosmo na Crkvine na večeru koju smo svo troje zaslužili. Pokušali smo da gledamo neki film, ali sam se ukomirao istog trenutka. Ovaj dan je za nama ali ima toga još!3.DANdan preokreta – od nebesa do dna i opet do nebesa –Kanjon Morače

Budimo se kao po planu u pola 10 (plan je bio 8,ali to i nije od neke velike važnosti) i polako krećemo da osvajamo poslednju deonicu našeg puta. Kako sam ušao auto, obuzela me panika koju nisam hteo da prenosim na Ajvon-u i HAL-a. Usr’o sam se rođaci, jbg, razumite me, položio sam tek u oktobru prošle godine i ovo je bio veliki izazov za mene.

Sa Crkvina kreće spuštanje u kanjon od nekih 12km sve do Manastira \"Morača\". Krećemo u spuštanje neverovatnom brzinom od 30-35 km/h. Čak je i HAL prokomentarisao \"Ajde kume malo brže\". Spuštao sam se lagano, ali toliko lagano da je čak i traktor počeo da mi svira (dobro, nije mi baš svirao). I tako dok smo se spuštali, osetih ja neki miris paljevine. Prođe jedna krivina, druga krivina, opet isto. Kako sam držao nogu na kočnici već nekih 7-8 km, ista se usijala i počela da smrducka. Momentalno sam skrenuo u provaliju, ali na svu sreću je na tom mestu bilo proširenje, tako da se kola zaustaviše bezbedno. Objavih pauzu. Ljudi, da vi znate kolika mi je tada bila frka,uf, kad se setim, samo što se nisam tresao. Krenusmo polako, ja sam se opustio i spičio kanjon kao od šale. Mislim, neću da se hvalim, ali sam čak i pretekao par kamiona i traktora. Ah, da, i jedan motokultivator Oranje u PodgoriciPosle kanjona, stadosmo mi ispred Podgorice da se ja malo odmorim, i da njih dvoje kupe kremu za sunčanje. Sunce je pržilo, sa Kolašinskih 15 smo došli u Podgoričkih 30, strašna razlika. Potrpasmo se u kola i krenusmo dalje. Pa nismo odmakli ni 300m odatle, ja skrećem sa puta u livadu, gasim muziku, gasim auto.Ja: Ponovo je puklaHAL: Ma, jesi li ti normalan, nije!Ivona (ćuti i gleda kremu za sunčanje)Ljudi, guma nije pukla, samo se čulo šištanje zrikavaca sa obe strane, i ja sam već bio u livadi. Eto, kako čoveka može da nadmudri jato zrikavaca. E, sad je trebalo izaći iz te livade. HAL mi pomenu da bi bilo bolje da njih dvoje izađu. Odbio sam taj predlog i krenuo sa \"Lajkom\" nazad na put. Kako je bilo malo brdašce do puta, ja krećem dijagonalno, ali se auto malko više naginje na stranu Ajvon-e i HAL-a. Stajem. Vraćam se nazad i konačno prihvatam HAL-ov predlog. I sada, scena za nezaborav, Ajvon-a i HAL stoje nasred livade. HAL sa cigaretom, Ajvon-a sa kremom za sunčanje, dok se ja okrećem sa ladom po poljani i pokušavam da izađem na put. Mislim da smo bili za one nemačke emisije \"smešni video\" sa životinjama ili decom. Sve u svemu, posle te komedije, uputismo se dalje od mesta zločina.Tunel \"SOZINA\"Kada smo prošli Skadarsko jezero, došli smo do skretanja ka novoizgrađenom tunelu \"sozina\" dugačkom preko 4km. Inače put kroz Skadarsko jezero je fantastičan, prizor je fenomenalan, sve u svemu, ja sam bio oduševljen. I nastavismo mi tako prema tunelu. Dođosmo do naplatne rampe (2,5e za automobile) i uđosmo u tunel. Svetsko, a naše je moj jedini komentar na ovu divnu građevinu. Za naše uslove, tunel je perfektno urađen i imam samo reči hvale za njega. Ko nije bio, evo slike pa neka pogleda.Kuća na ukletom brdu

4 letovanja (2000-2002 i 2004 godine) sam proveo u Dobrim Vodama, kod mog velikog prijatelja HAL-a. Stižemo, vadimo stvari iz auta i spuštamo se do kuće. Otvaramo i zatičemo Hirošimu i Nagasaki pa na kvadrat. Kako u kući nije bilo struje i kako nam se ogadilo da spremamo toliki nered, odlučili smo da iznajmimo kuću. Srećom kuća pored je bila slobodna i mi iz tog haosa ulazimo u drugi \"haos\". Priznaćete, razlika je evidentna.Samo da napomenem da sam dosta toga preskočio da kažem zbog toga što nisam hteo da diskriminišem neke meni drage ljude.Konačno, kada smo se smestili, rešili smo da odmorimo, pa pravac PLAŽA ! ! !

Putopis napisao maksimus