Ako ste dosta putovali po zapadnoj Evropi i ako svaki put doživite neki vid šoka, Portugalija je prava destinacija za vas. Nisam previše putovala, ali Portugalci su narod čiji se mentalitet jako poklapa sa našim.
Do Lisabona najlakše je stići avionom (čitaj ovo kao "najmanje cimanja"). Verovatno je vozom mnogo lepše, ali ako niste na proputovanju po Evropi i krenuli ste samo do Portugala na nedelju dana, voz vam je gubljenje vremena. Aerodrom je mali, čak manji od Surčina, ali je u gradu, tako da vam ne treba previše vremena i para da bi stigli do centra Lisabona. Uđete u javni prevoz i eto vas u gradu za 10 minuta. Smeštaj se nalazi veoma lako. Samo malo pre puta pretražite net i nađite nekoliko adresa hostela. Oni, uglavnom, nisu loši. Cene se kreću od 12 do 20 eura. Naravno, možete naći i skuplje.Inače… kada se smestite, istuširate ili šta god da radite posle puta, nikako na spavanje ili odmor. Odmah u grad! Treba iskoristiti dan, jer ako šetate noću dosta toga će vam promaći. Užitak šetnje po Lisabonu je neverovatan. Ustanete i krenete na klopu. Kao i u svakom većem gradu imate mnoštvo italijanskih, kineskih, meksičkih restorana. Ali obratite pažnju na male birtije u koje inače nikada ne biste ušli. Tu je klopa neverovatna. Portugalska kuhinja je inače raj za obožavatelje morskih plodova ili marokanske hrane. U takvoj birtiji možete ručati (supica, salata i glavno jelo), popiti pivo i kafu za 7 eura ili manje. I onda tako nahranjeni… u šetnju!
Prednost Lisabona je metro. Grad i nije nešto preterano ogroman, ali zbog metroa većina ljudi ne vozi, te stoga u gradu nema puno saobraćaja. Svi trotoari su nalik dvobojnom mozaiku. Postoje milion trgova i fontana. Većina fasada je zaštićena zakonom tako da je staro lice grada ošuvana. Ako neko želi da sagradi nešto novo može, ali ne sme rušiti fasadu. Nije perfektno čisto… higijena grada je na zadovoljavajućem nivou. Centar je prilično uređen i nekako podseća na Knez Mihajlovu (mada svaki grad ima neku Knez Mihajlovu, zar ne?). Prepuno je turista koji ručaju po onim fensi restoranima, ali mirisi iz tih restorana ne mogu nadjačati miris školjki i ribe. Ne… nikako ne smrdi! Miriše na more ili u ovom slučaju, okean. Obavezno se zasladite nekim nacionalnim kolačem. Ima puno uličnih prodavaca. Neki prodaju slike, neki nakit, neki prave vaše ime od bakarne žice… ali najviše je tezgi sa marokanskim "đinđuvama". Nije naročito jeftino, ali je odličan suvenir.
Kada smo već kod suvenira važno je imati na umu da šoping obavite što pre, pošto su Portugalci ljudi koji manje vole da rade od nas, Srba. Radnje rade od devet do nekih jedan popodne kada imaju pauzu za ručak. Niko ne zna koliko traje pauza, ljudi se vraćaju na posao kada im je ćef. A kada se vrate, jeda čekaju sedam da zatvore radnju i nastave tako gde su stali kada im se zavrsila pauza tj. da piju pivo. To znači da uopšte nemaju problem sa izbacivanjem turista iz radnje. Njih ne interesuje to što možda neko hoće da potroši neke pare. Da… tokom šetnje gradom sigurno će vam prići neki Marokanci koji prodaju naočare za sunce ili neku kradenu elektronsku opremu. Razgovor sa njma teče ovako.Marokanac: "Do you want to buy?"Vi: "No, no…"Marokanac: "Do zou need some shit?"I onda iz džepa izvuče toliki komad shita da je skroz opravdana ako vas na trenutak uhvati nesvestica. A sada da pređemo na nešto što vas verovatno najviše interesuje… noćni život. Ceo jedan kvart Lisabona je prediđen samo za kafiće koji su izuzetno mali. Čak i oni veći izgledaju kao prosečan kafić u Beogradu. Ali poenta nije sedenje u kafiću, već šetnja po uličicama. Svi ljudi u rukama nose pivo i stoje ispred ovih mestašca, pričaju o fudbalu ili čemu god i onda se upuste u šetnju. Taj deo grada je zatvoren za saobraćaj tako da je ugođaj prilikom šetnje po kaldrmi neverovatan. Naravno, uvek možete otići na fado (njihovu nacionalnu muziku). Pića nisu skupa, ali ako ste pivopija obavezno napomenite da želite veliko pivo, jer je nihova standardna doza 2 dl. I obavezno, ali OBAVEZNO, popite kvalitetno crno vino jer su im vina fantastična. Naravno, ako imate priliku da se malo više švrćkate po Portugalu odite do nekog mesta koje se nalazi na okeanu. Kao na primer do Praia De Area Branca (prevedeno Plaža belog peska). Ovaj gradić je baš mali i van sezone nema puno ljudi. Smatraju ga za najbolje mesto za surfovanje te shodno tome ima puno surfera…neravno u sezoni. Tu nema ničeg naročitog da se vidi ali se u novembru možete kupati u Atlantiku. Priznajem da noge mogu da vam utrnu od hladnoće (ako ste u novembru u Portugalu). Ipak to neprijatno osećanje brzo prođe.Nadam se da sam vam bar malo približila ovu neverovatnu zemlju. I mala napomena: ako putujete krajem godine (na pr. u novembru) nemojte poneti debele stavri. Njima je možda hladnije nego obično, ali misim da će nama sa normalnom klimom 28 stepeni biti više nego zadovoljavajuće!!!
Putopis napisao ikcha
