U jedan od najlepših gradova Evrope, Salcburg, možete da stignete drumskim, železničkim ili vazdušnim koridorom. Bilo koji da izaberete nećete pogrešiti jer ćete biti bogato nagrađeni doživljajem koji ćete dugo pamtiti i prepričavati.

Prvo sa čim ćete se susresti je snažan kulturni šok izazvan saznanjem da zidovi ne moraju da budu naruženi grafitima, a da trotoari ne moraju da budu zatrpani otpacima i ispljuvcima. Vozači će vas ljubazno i samoinicijativno, uz osmeh na licu strpljivo propuštati da ulicu pređete i van pešačkog prelaza i prvih dana možda će vam nedostajati galerija namrgođenih grimasa kojima vas časte beogradski vozači čak i na semaforu kada vi imate zeleno svetlo.Za divno čudo i vozila gradskog prevoza su savršeno čista, a za naše pojmove i nepogrešivo tačna, čak u toj meri da se po njihvim dolascima na stanicu bez problema mogu podešavati časovnici. Često će vas na ulici prolaznici-starosedeoci ljubazno pozdraviti dok u prodavnicama nećete moći da nađete prodavca koji to neće učiniti. Kasirke rade brzo i precizno kao androidi iz SF pripovetki pa ćete često imati utisak da vam čitaju misli jer će u rukama imati spreman kusur pre nego ste im vi u ruke tutnuli novčanicu kojom plaćate.

Voda reke Salcah je do te mere cista i bistra da smo u više navrata dolazili u situaciju da je poredimo sa vodom beogradskog vodovoda i to sa prednošću koja bi bila na njenoj strani. Kad sa jednog od brojnih mostova pogledate Salcah svakako ćete se upitati šta se valja vodama Dunava i Save koje vidimo kod ušća. Isto se može reći i za rečne obale koje Salcburžanima služe za odmor, šetnju i uživanje, dok Beograđanima služe više kao divlja deponija.U toj \"realnoj utopiji\" postoji i jedan detalj na koji nikako nismo mogli da se naviknemo, a reč je o radnom vremenu prodavnica. Sa radom počinju u 09.00 ili još češće u 10.00, a zatvaraju se već u 16.00 ili 17.00h. Prodavnice prehrambene robe svaki dan imaju drugo radno vreme, a takođe se zatvaraju veoma rano. Vikendom ne rade uopšte. To znači da treba da zaboravite na opušten odnos na kakav smo se navikli zahvaljujući radnom vremenu beogradskih prodavnica.Cene su i za Austrijance prilično visoke pa se ne libe da u kupovinu odlaze u nedaleki Frajlasing, u Nemačku. Zanimljivo je da se u tu kupovinu može ići običnim gradskim prevozom, a da tokom vožnje nećete ni primetiti kad ste prešli državne granice.Najstariji tragovi života u Salcburgu koji potiču iz rimskog doba nalaze se na brdu koje dominira dolinom i na čijem se vrhu nalazi tvrđava koju meštani zovu Festung, a što znači upravo tvrđava.

Ipak, osnivač tvrđave koja je danas jedan od najupečatljivijih gradskih repera, bio je nadbiskup Gebhart fon Helfenštajn koji je sa gradnjom počeo 1077. godine. Najznačajniji graditelj bio je jedan od njegovih naslednika, Leonhard fon Kojčah, koji je tokom svog mandata, u periodu od 1495. do 1519. dao današnji, prepoznatljivi izgled Festungu. Iako se ulaz u tvrđavu plaća 10 evra, doživljaj je to koji ne treba propustiti. Na vrh ćete poći uspinjačom kroz čije će se prozore postepeno otkrivati veličanstven pogled na sam grad. U okviru tvrđave moći ćete da posetite vojni muzej kao i prostorije u kojima su boravili nadbiskupi. Sa vrha se, osim pogleda na sam grad, pruža i veličanstvena panorama kojom dominira Untersberg, kao i padine brda na kojima se nalazi gradic Halajn poznat po starim rudnicima soli čijom trgovinom su salcburški nadbiskupi obezbeđivali ogroman prihod. Upravo taj novac omogućio je angažovanje brojnih italijanskih arhitekata zahvaljujući čijim projektima je barok stigao u Salcburg dajući gradu strukturu italijanskog grada sa puno otvorenih trgova. Ako vam vreme i mogućnosti dozvole, svakako treba posetiti Halajn i rudnik soli. Uživaćete u vožnji podzemnim jezerom, spuštanjem drvenim toboganom koji su koristili rudari, kao i u činjenici da ćete pod zemljom preći današnju austrijsko-nemačku granicu. U centru grada možete birati između odlaska u muzej sa keltskim nalazima ili u poslastičarnicu sa bezbroj vrsta odličnog sladoleda.

Krećući se lepo sređenim pešačkim stazama po obližnjim brežuljcima kao što su Kapucinerberg ili Monhsberg, vizura grada će se stalno otvarati pred vama omogućavajući pogled na katedralu poznatu kao Dom, crkvu sv. Petra, franjevačku crkvu, crkvu sv. Sebastijana… Jedna od najživljih gradskih ulica je Getrajdegase u kojoj se u kući broj 9, 27. januara 1756. god. rodio najpoznatiji Salcburžanin, kršten u katedrali kao Johanes Hrisostomus Volfgangus Teofilus Mocart. Osim Mocartove rodne kuće u Getrajdegase moći ćete da uživate i u brojnim prodavnicama ali taj užitak će često verovatno biti samo platonski s obzirom na cene koje su sve samo ne popularne.Ipak, iz Getrajdegase lako ćete doći do trga ispred crkve koju meštani zovu Kolegienkirhe i na kojem se nalazi gradska pijaca, a gde ćete za skromnu sumu moći da uživate u prženim kobasicama, pecivu i pivu. Šetajući gradom imaćete priliku da vidite brojne Salcburžane i Salcburžanke odevene u lepu narodnu nošnju. Koliko je jaka njihova ljubav prema tradiciji mogu da posvedoče cene te nošnje jer samo za muške pantalone od jelenje kože treba odvojiti najmanje 700 evra dok kompletna ženska nošnja staje i više od 2.000 evra.Da li sam vas zainteresovao? Ako jesam, nastavak sledi…:-)))

Putopis napisao photosynthesis