Već pri dolasku u Bečkerek bilo mi je jasno zašto beogradski Beer Fest nikada neće uspeti da nadmaši Dane Piva. Biće u Beogradu uvek više ljudi (pa prestonica je, zar ne?), popularnijih izvođača, veće ponude piva, ali džaba!
Zrenjanin je mali gradič, udaljen 70tak kilometara od Beograda, koji je zadržao vojvođanski šarm, a raniji naziv Bečkerek je ostao popularan zbog činjenice da u njemu živi dosta ljudi različitih nacionalnosti (mađari, slovaci i sl. ). Razlog mog dolaska na Dane Pive, verovatno najveći događaj u Zrenjaninu, je nastup Zvonka Bogdana, ali i dobro društvo koje je želelo da malo promeni sredinu.Došli smo uveče, a centar grada je već uveliko bio ispunjen šatorima pivara i muzičkom binom. Ceo grad je bio u ukrašen tom prilikom.. Ćini mi se kao da ovde ljudi nisu došli da se napijaju, već da uživaju: kako u pivu tako i u atmosferi!
A da ima u čemu da se uživa posvedočio nam je i gulaš od divljači.. Čekali smo pored kazana da bi nam vruć gulaš sipali u lepinju. Mnogi restorani nemaju bolji specijalitet u ponudi od onoga što smo mi dobili u šatoru. I to za samo 50 dinara! Negde sam pročitao da je to prvi grad u svetu u kojem je MekDondalds zatvoren kao nerentabilan, uopšte me ne bi čudilo da je to tačno.Gulaš se zalivao hladnim pivom, koje je isto bilo po veoma promotivnim cenema (za razliku od beogradske krađe), a utisak su dopunjavali tamburaši.. Ma i trubači su svirali tamburaške pesme .. "Moja mala nema mane…"Zanimljiva je i koncepcija bila jer je drugi štand sa muzikom bio na drugom Trgu, preko Begeja, a ljudi su cirkulisali preko mostića koji se nalazi u samom centru grada. Probali smo Zrenjaninsko pivo i vrteli se po raznim štandovima, dok nije počeo nastup Zvonka Bogdana.
Njegov nastup je predstavljao šmek Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i drugih gradova, koji više kao da ne postoji. Nema više tako dobrih kafana, a ni tamburaša. Pratio ga je orkestar čuvenog Janike Balaša, pa ni katastrofalno ozvučenje i loša organizacija nisu uspeli da umanje doživljaj. Organizatori izgleda nisu očekivali toliku popularnost pa su ga stavili na manji trg, tako da su se ljudi gurali kako bi mogli da vide i čuju legendu. Bila je i nenormalna vrućina taj dan.Vatromet je samo ulepšao veče, a posle cunjanja po gradu krenuli smo kući.Dani Piva se od 1986. održavaju sva godine krajem avgusta i početkom septembra, a mislim da je šteta propustiti tako dobar događaj, a tako blizu Beograda.
Putopis napisao andrej
